Да ли сте се икада запитали шта се дешава са вашом одећом и ћебадима када их баците? Дакле, иако је очигледно да је ово важно питање! Одређене тканине попут памука и вуне су биоразградиве, што значи да се на крају могу разградити и вратити у земљу. Али друге тканине, као што су полиестер и најлон, не деградирају се тако лако. Ово су биоразградива неткана тканина и може проузроковати велику штету животној средини.
Већину времена, када људи бацају небиоразградиве тканине, одлазе на депоније. На депонији, смеће се закопава у земљу. То је као огромна рупа пуна смећа. Небиолошки разградивој тканини може требати много времена да се разбије на депонији — понекад и стотине година. Док седе на депонији, испуштају токсичне хемикалије које се испирају у земљу и продиру у ваздух. Ове хемикалије могу да учине околне биљке и животиње несигурним, а то је нешто због чега бисмо сви требали бити забринути.
Небиоразградиве тканине не штете само животној средини на депонијама. Када људи бацају смеће или бацају ствари напоље, биоразградиве тканине могу ући у природу. Могу се заглавити на дрвећу или у потоцима и рекама. Ово може наштетити дивљим животињама и екосистемима, који су кључни за одржавање здравља и равнотеже наше планете.
У овом случају, комад тканине према којем птица лети, ризикује да се заглави и повреди се. Ово може отежати птици да се храни или избегне предаторе, као што су мачке или друге птице. Ако неко плива у комад тканине, може се заробити и умријети. Ово може утицати не само на саму рибу, већ и на цео екосистем у потоку или реци, који зависи од тога да сва жива бића раде заједно да би преживела.
Од свих текстилних производа, око 60% су небиоразградиве тканине попут полиестера који представљају озбиљну претњу будућности наше планете. И како све више људи купује одећу и ћебад направљене од ових тканина, производи се више отпада. Ово одлагање може нагомилати депоније и оштетити животну средину. Такође може штетити дивљим животињама и екосистемима, који су од суштинског значаја за наше животе.
Микропластика је изузетно штетна за животну средину. Они могу да уђу у воду коју пијемо и ваздух који удишемо, а то је лоше за наше здравље. И животиње их могу јести, што их може разболети или чак убити. Ово је ужасна стварност због чињенице да штета није ограничена на животиње, већ се протеже и на људе. Требало би да тражимо алтернативе за небиоразградиве тканине које стварају загађење микропластиком.
Ако сви мислимо да се држимо ових небиоразградивих тканина, онда можемо спасити нашу околину од загађења и уштедети много сметњи. Један пример је тканина од бамбуса. Бамбус се односи на биљку која расте много брже од дрвећа, чак два метра дневно. Може се претворити у меку, издржљиву тканину која је биоразградива, тако да ће се природно разградити. Бамбусова тканина је такође еколошки прихватљива јер биљка бамбуса користи много мање воде и штетних хемикалија него што то захтева памук.
EN
