Da li ste ikada razmišljali šta se dešava sa vašom odećom i pokrivačima kada ih izbacite? Dakle, očigledno je da je ovo važno pitanje! Određene tkanine, kao što su bavna i veština, su biodegradabilne, što znači da se mogu raspasti i vratiti zemlji. Ali druge tkanine, poput poliestera i nilona, se ne raspaju tako lako. One biodegradabilna nevevljena tkanina i može uzrokovati veliki štetu okruženju.
Većina ljudi, kada odbacuju nebiodegradabilne tkanine, one se završavaju na smećnjacima. Na smećnjaku, smeće se zakopava u zemlju. To je kao ogroman rup popunjen smećem. Nebiodegradabilna tkanina može trajati dugo da se razloži na smećnjaku — ponekad stotine godina. Dok leže na smećnjaku, odlaganjući su toksične kemikalije koje se proleću u zemlju i prosipu u zrak. Te kemikalije mogu da čine biljke i životinje u okolini opasnim, šta bi nas sve trebalo brinuti.
Nepovratno degradabilne tkanine ne štete samo životinjskoj sredini u smeću. Kada ljudi bacaju otpad na običaj, nepovratno degradabilne tkanine mogu da se probiju u prirodu. One mogu da se zagrebe na stabrima ili u potocima i rekim. Ovo može da povredi divljim životinjama i ekosistemima, koji su ključni za održavanje zdravlja i ravnoteže našeta planete.
U ovom slučaju, komadić tkanine prema kome se ptica približava, može da joj se zagrebe, a ona može da se povredi. To može da napravi teškoće ptici da traži hranu ili da izbegava predatore, kao što su mačke ili druge ptice. Ako riba upliva u komadić tkanine, može da se zagrebe i umre. Ovo može da utiče ne samo na same ribe, već i na celu rečnu ili potokovu ekosistemu, koja zavisi od svih živih bića koji zajedno rade da bi preživeli.
Od svih tekstilnih proizvoda, oko 60% su nebiodegradabilni materijali poput poliestera koji predstavljaju ozbiljan uzrok za budućnost naše planete. I dok više ljudi kupuje odeću i pokrivača od ovakvih materijala, proizvodi se više otpada. Ovo odbacivanje može zauzeti deponije i štetiti okolini. Može takođe štetiti divljem životu i ekosistemima, oba od kojih su ključna za naš život.
Mikroplastici su izuzetno štetni za okolinu. Mogu da se probiju u vodu koju pijemo i vazduh koji disemo, a to je loše za naše zdravlje. Životinje ih mogu i pojesti, što ih može uboleti ili čak ubiti. Ovo je strašna stvarnost zbog činjenice da se šteta ne ograničava na životinje već se proširuje i na ljude. Trebalo bi da tražimo alternative nebiodegradabilnim materijalima koji uzrokuju mikroplastičnu zagađenost.
Ako svi mislimo da ćemo da se držimo ovih nebiodegradabilnih materijala, onda možemo spasiti naš okruženje od zagađivanja i izbeći mnogo problema. Jedan primer je bambuska tkanina. Bambus se odnosi na biljku koja raste mnogo brže od stabala, čak do dva stopa po danu. Može se pretvoriti u meku, trajnu tkaninu koja je biodegradabilna, pa će se prirodno raspasti. Bambuska tkanina je takođe prijateljska prema okruženju jer bambus koristi mnogo manje vode i štetnih hemijskih sastojaka nego što zahteva bavna.
EN
